Informator

Kakav je program po kom se radi?

Datum: januar 20, 2014 Autor: zemljacuda Kategorija: Informator

Program koji predstavlja osnovu rada sa decom u našem vrtiću je koherentan skup ideja dece, vaspitača i roditelja, logično proistekao iz dečje unutrašnje motivacije i njihove životne sredine. Rad sa decom je po principu projektnog planiranja, kroz koje oni razvijaju sve potrebne aspekte dečje ličnosti. O tome koji projekti će se razvijati, dogovaraju se deca i vaspitači, a uz sugestije roditelja. Početna tačka za dugoročne projekte može doći direktno iz nekog dečjeg iskustva, interesovanja, potreba, želja, životnih situacija ili, ponekad, kao predlog vaspitača koji su deca usvojila, njegovog umeća, ili želja roditelja. Sledeći nivo podrazumeva produženu diskusiju, tako da odrasli i deca mogu da razmenjuju ideje, interesovanja, želje, informacije, teorije, ponašanja, vesti, saznanja i da počnu da predviđaju šta bi moglo biti sledeće.

Program ne nastaje kao proizvod dugoročnog iskustva, već kao proizvod posmatranja i života sa konkretnom grupom.

Svaki projekat ima svoje ciljeve, a vaspitači se staraju da se oni i ostvare, kao i da se ne zanemari nijedna oblast vaspitno-obrazovnog rada:

  •  Razvijanje početnih matematičkih pojmova
  •  Razvoj govora
  •  Svet oko nas
  •  Likovna kultura
  •  Muzička kultura
  •  Fizička kultura

Ovaj način rada pruža deci mogućnost da uče i saznaju kroz one teme koje ih zanimaju i nisu im nametnute od strane nas odraslih, kao i da se razvijaju sopstvenim tempom.

 

Metode podučavanja su: rešavanje problema, partnersko učenje, konstrukcija znanja, interaktivne metode učenja, demokratsko vođenje.

 

Očekivane uloge vaspitača u „Zemlji čuda“ su:

1. Uloge vaspitača u menjanju strukture institucije u otvoren sistem vaspitanja – vaspitač je dužan da kreira takvu atmosferu u kojoj se svi učesnici vaspitnog procesa dobro osećaju i mogu da se aktiviraju na različite načine;
2. Uloge vaspitača u igri – deci je potreban vaspitač kao saigrač, zanimljiv, vedar, koji pomaže deci da ispolje samostalnost, pomaže deci da artikulišu sopstvene potrebe i usmere radoznalost; koji je čuvar autentičnosti dečje igre, dečjih radova, koji ne prisiljava decu i ne prekida ih;
3. Uloge vaspitača u očuvanju dečjeg samopoštovanja – deca uče iz sveta koji ih okružuje i odrasli su modeli za način stupanja u interakcije sa odraslima i drugom decom.
4. Uloga vaspitača u regulisanju socijalnih odnosa – vaspitač stvara uslove za razmenu ideja, dopunjavanje ili sukobljavanje mišljenja, organizujući rad u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom.
5. Uloga vaspitača u posmatranju i praćenju dece – posmatranje i praćenje se događa stalno, jer je osnova za buduće korake u realizaciji, a rezultati opažanja se uključuju u plan i proces evaluacije dece, vaspitača i samog programa.
6. Uloga vaspitača kao istraživača – vaspitači se smatraju istraživačima koji konstantno evaluiraju i to reflektuju na svoj odnos sa decom.
7. Uloga vaspitača u timskom radu sa ostalim akterima i drugim realizatorima programa – za ovu ulogu potrebno im je solidno komunikacijsko znanje i posedovanje kritičkog mišljenja, snalaženje u socijalnim situacijama različitih vrsta (konflikti u ustanovi i sl), kao i organizacijske sposobnosti.

Program podsticanja dečjeg samopoštovanja

Ciljevi ovoga programa su jačanje dečjih sposobnosti i ličnih snaga promišljenim postupcima i odmerenim očekivanjima, koja se stavljaju pred dete da ih ono može ispuniti i doživeti uspeh, čime se utiče na podizanje njegovog samopoštovanja.
Program se realizuje primenom igara sadržanih u Priručniku za podsticanje dečjeg samopoštovanja – JA, autora Lj: Dotlić i I. Gera.
Vaspitači igre iz „Priručnika za podsticanje dečjeg samopoštovanja“ realizuju kroz tri matrice igara (ili niza vaspitnih postupak i situacija koje podstiču dečje samopoštovanje):

  •  „Porodični spomenar“ – matrica kojom se daje podrška familijarnom, porodičnom aspektu poznavanja i poštovanja sebe, svog porekla i pripadnosti porodici;
  •  „Lični kovčežić“ – matrica kojom se pruža detetu prilika da spozna značaj i sadržaje svoje privatnosti;
  •  „Svitak dečjih prava“ -matrica kojom se razvija detetovo osećanje legitimnosti.

Matrice igara naglašavaju proces, kroz koji se podstiče detetov rad na sebi, stalno se odvija i omogućava detetu da konstantno dodaje nove uvide, doživljaje i produkte, te da se tako uz pomoć roditelja i vaspitača neprekidno samoistražuje.
Jedna od važnih uloga matrica je njihovo postavljanje u porodicu, gde preko deteta teče neprekidna veza između vrtića i porodice u ostvarivanju zajedničkog cilja – podsticanja dečjeg samopoštovanja.
Najvažnije za dete je da upozna samo sebe, kako bi moglo da prihvata neka druga saznanja. Kroz ohrabrivanje deteta da upozna samo sebe, mi mu pomažemo da konstantno jača samopoštovanje i samopouzdanje, kako bi bez daljih posledica moglo da funkcioniše kao deo grupe. Kroz konverzaciju, aktivosti i praktične primere, deca uče kako da na najprihvatljiviji način izraze svoja osećanja, prihvataju i poštuju druge i njihove razlike.

 

Nikolaj Nikolajevič Veresov „Mi smo Zemljani“

Ovaj program je program razvoja saznanja deteta. On utiče na promene u saznanju deteta, da bi se promenio kvalitativni odnos deteta prema sredini. Program je tako koncipiran da podstiče intelektualne sposobnosti i mišljenje detata.
Ciljevi programa su saznanje, intelektualne sposbnosti i znanje.
Program se realizuje u pripremnoj predškolskoj grupi i mešovitoj grupi (petogodišnjaci).

 

NTC sistem učenja

Od oktobra meseca 2009. godine, uveli smo u naš rad i program MENSA – NTC sistem učenja.
Ovaj program je osmišljen da podstiče darovitu decu i prepoznaje talente. Jedan od ciljeva ovog programa je stavarnje sve više sinapsi u mozgu deteta učeći ga da logički razmišlja i zaključuje, kroz komunikaciju koja to podstiče.
Mi svakodnevno, na razne načine, stimulišemo mentalni razvoj dece (zagonetna pitanja, zagonetne priče), i razvijamo koordinaciju pokreta i motoriku (motoričke i grafomotoričke vežbe, vežbe akomodacije oka), kako bismo sprečili poremećaj koncentracije i pažnje u kasnijem periodu. Takođe razvijamo brzinu razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje), kroz koje pratimo darovitu decu.
Kroz uvođenje MENSA programa rada, uvideli smo da smo i do sada bili na dobrom putu, ali nam je drago da smo obogatili naše znanje i uobličili postojeće.
Smatramo da ovaj sistem učenja treba primeniti na sve projekte u Ustanovi.